17.3 C
Novi Sad
25/05/2024
spot_img

SAD: vodonik najbolji način za dekarbonizaciju teške industrije

Američka vlada vrši neviđenu inicijativu po pitanju investiranja u čist vodonik, kao deo svojih napora u okviru smanjivanja zagađenja izazvanog gasovima s efektom staklene bašte.

Sekretarka za energetiku, Dženifer Grenholm, za Forbes kaže da vlada veruje da će ovo gorivo biti ključno u dekarbonicaziji procesa unutar teške industrije, posebno na planu proizvodnje čelika i amonijaka.

„Vodonik će igrati ulogu u sektorima koje je najteže dekarbonizovati, a na njih se odnosi 30 odsto naše emisije CO2“, rekla je ona. „Želimo da budemo u poziciji da na kraju napravimo otklon od fosilnih goriva i da čistimo energiju do kraja. Obnovljivi izvori neće moći da dođu do ’radne temperature’ neophodne za dekarbonizaciju teške industrije. Drugo rešenje će biti neophodno i mislimo da je ovo zaista pravi put.“

Prošle nedelje, Ministarstvo energetike je odredilo sedam „Čvorišta vodonika“ širom SAD, koja pokrivaju 16 saveznih država, koje će podeliti sedam milijardi dolara u fondovima za projekte čistog vodonika, koji su izdvojeni u dvopartijskom zakonu o infrastrukturi iz 2021. Ti projekti, uključujući predložene cevovode, programe za teške kamione i čist vodonik za proizvodnju đubriva, takođe su privukli najavljene korporativne investicije vredne više od 40 milijardi dolara. Bajdenova administracija takođe predviđa da će čvorišta otvoriti stotine hiljada novih radnih mesta.

„Vodonik će igrati ulogu u sektorima najtežim za dekarbonizaciju.“

Vodonik najzastupljeniji element u univerzumu, već se uveliko koristi u rafinerijama nafte, u hemijskoj i prehrambenoj industriji, kao i za poljoprivredne proizvode, ali veći deo od 100 miliona tona koje se trenutno proizvode na globalnom nivou, dobija se izvlačenjem iz prirodnog gasa u procesu koji kao nusproizvod ima ugljen-dioksid.

Nove tehnologije, uključujući elektrolizere kompanija kao što su Plug Power i Cumminsova Accelera, koji proizvode „zeleni“ vodonik iz vode i obnovljive električne energije, kao i metode izolovanja i hvatanja ugljen-dioksida koje se primenjuju u okviru konvencionalnih metoda proizvodnje, podstaknute su gore spomenutim planom formiranja čvorišta. Takođe se očekuje da će nove poreske olakšice za čisti vodonik stupiti na snagu 2024.

Grenholm, bivša guvernerka Mičigena, razgovarala je sa senatorom Džoom Mančinom u cilju detaljnog opisa Apalačkog čvorišta, koje se proteže od te savezne države do zapadne Pensilvanije i istočnog Ohaja. Deset lokacija koje su deo ovog čvorišta, dobija do 925 miliona dolara, i fokusiraće se na proizodnju vodonika iz resursa prirodnog gasa u regionu, ali i na hvatanje i skladištenje vodonika koji se emituje u tom procesu. Očekuje se da će centar za proizvodnju uglja otvoriti više od 21.000 stalnih radnih mesta.

Apalačko čvorište, za koje se predviđa da će proizvoditi 2.100 tona čistog vodonika dnevno, „ukloniće najveći deo zagađenja ugljen-dioksidom, više od bilo kojeg vodoničnog čvorišta“, rekla je Grenholm. „Vodonik će ovde biti korišćen za teška vozila, transformišući dizel kamione u kamione s pogonom na gorivne ćelije. Doći će do proizvodnje zelenog amonijaka za đubrivo, kao i energije i dekarbonizacije čelika.“

Neće sva čvorišta biti fokusirana na vodonik proizveden iz ugljeničnih izvora, pri čemu mnogi projekti i dalje koriste prirodni gas. Kao rezultat toga, neke ekološke grupe su kritične prema vladinoj strategiji, uviđajući da je kontinuirana upotreba fosilnih goriva u suprotnosti s dugoročnim ciljem odvikavanja SAD od energije zasnovane na ugljeniku.

„Sijera klub podržava isključivo upotrebu vodonika dobijenog iz elektrolize, procesa napajanog obnovljivom električnom energijom. Taj vodonik je poznat kao „zeleni“, s ciljanom krajnjom upotrebom u sektorima koji se ne mogu lako elektrifikovati, poput proizvodnje čelika ili betona“, saopštila je grupa nakon objavljivanja čvorišta. „Čak i zeleni vodonik ima ograničenu primenu zbog bezbednosti i ograničenja troškova. Vodonik na bazi fosilnih goriva, poput ’plavog’, ne predstavlja klimatsko rešenje.“

Grenholm je izjavila da „čuje“ kritike, ali u isto vreme vidi da je novi podsticaj neophodan za unapređenje čistijih vrsta vodonika. „Nadamo se da nam ovo može pružiti priliku da demonstriramo prelazak na vodonik zasnovan na elektrolizi… i daje nam priliku da pokažemo da hvatanje i sekvestracija ugljenika funkcionišu.“

Sekretarka za energetiku je takođe akcenat stavila na tehnologiju hvatanja ugljenika, koja se uvodi na ove lokacije, kao suštinski deo administrativnog rešenja za klimatske promene. Međunarodni panel za klimatske promene „saopštio je da nećemo ostvariti nultu emisiju do 2050. bez nekog vida upravljanja i uklanjanja ugljenika. To će takođe biti deo ovih čvorišta“, rekla je ona. „Želimo da budemo u poziciji da se na kraju udaljimo od fosilnih goriva i da čistimo energiju do kraja.“

Izvor: Forbes

Pavle Barta
Novinar s dugogodišnjim stažom u medijima koji se bave automobilskom industrijom, transportom na kopnu, vodi i vazduhu, auto-moto sportom i brojnim drugim pridruženim temama. Karijeru je započeo inicijalno u etabliranom štampanom izdanju ujedno postavši prvi urednik jedne automobilske internet stranice u Srbiji, da bi svoj profesionalni portfolio proširio na ulogu TV prezentera od 2013. godine.

Pogledajte još

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

PRATITE NAS

173FanovaLajkuj
1PratilacaZaprati

Poslednje objave