17.3 C
Novi Sad
25/05/2024
spot_img

Kada će točkovi na automobilima prestati da “rastu”?

Verovatno ste primetili da su točkovi na automobilima iz generacije u generaciju sve veći i veći.

Prošle nedelje, moja malenkost je imala priliku da testira Toyotu Aygo X (Cross). Radi se o malom automobilu iz A segmenta, čiji su naplaci prečnika čak 18 cola.

Poslednjih godina, kao što znamo, u ekspanziji su SUV/krosoveri, čije su gume sve nižeg profila, što naravno nije zgodno za silazak s asfalta, mada karoserijska konfiguracija tih vozila upravo sugeriše na njihove terenske mogućnosti. Međutim, realnost je da čak i neznatni kontakt s ivičnjakom može da zapečati sudbinu pneumatika. Da li je neophodno podsećanje da u modernim automobilima poslovično nema rezervne gume, dok garnitura za popravku „ne pije vodu“ pri ovakvim oštećenjima. Veliki je broj vozača koji su uništili gume pri naizgled bezazlenim susretima s ivičnjacima, a sve bi to bilo izbegnuto da su automobili bili opremljeni manjim naplacima i gumama većeg profila. O stresu i troškovima u ovakvim situacijama suvišno je govoriti…

Od svih mogućih trendova koji vladaju u automobilskoj industriji, „hipertrofija“ točkova i guma je jedan od besmislenijih, posebno s praktičnog i aspekta upotrebljivosti. Mi stariji vozači dobro se sećamo „jugića“ i „stojadina“ i njihovih felni od 13 cola. Mnoga zapadna vozila su posedovala svojevremeno točkove od 14 ili 15 cola. Međutim, za takve automobile je danas sve teže pronaći odgovarajuće pneumatike.

Naravno, veliki doprinos tom trendu pruža velika popularnost SUV/krosovera, ali ne treba „kriviti“ samo njih. Tu su i električni automobili, mada što se njih tiče dolazimo do izvesnog paradoksa, jer veće dimenzije točkova negativno utiču na efikasnost i domet, što je glavna stvar koja kupce odvraća od ovog tipa vozila.

Pa dobro, zašto su točkovi i gume sve veći?

Glavni razlog počiva u proporcijama automobila, ali i želji vozača da im ljubimci izgledaju „atraktivnije“ i više sportski. Vozila jednostavno postaju sve veća, pa je tako aktuelni VW Polo iz B segmenta, primera radi, dugačak 3.971 milimetar, što je tek 177 milimetara manje u odnosu na Golf IV, s tim što je Polo viši za 29 milimetara.

U principu, automobilski dizajneri se trude da im kreacije ne izgledaju „previsoko“, osim ako se ne radi o nekom rasnom terencu. Samim tim, veći točkovi vizuelno čine vozilo „nižim“. Kada je o električnim automobilima reč, ne treba zaboraviti da je baterija jedna velika, teška ploča, koja je zarad bolje upravljivosti smeštena što je niže moguće u centralni deo automobila. To dodaje na visini, što veliki točkovi „kompenzuju“, tako da je krug ponovo zatvoren. Pogledajmo samo Rolls-Royce Spectre, koji počiva na točkovima od čak 23 cola.

Ipak, „hipetrofirani“ naplaci će sigurno ostati aktuelni, bar još izvesno vreme. To se posebno odnosi na premijum segment. Međutim, ako pogledamo trendove koji vladaju u Kini, primetićemo da tamošnji mali električni automobili imaju male točkove. Naravno, sama veličina vozila u velikoj meri uslovljava primenu, jer je činjenica da velika baterija donosi veću masu vozila. Veća masa podrazumeva potrebu za većim kočnicama, a da bi one bile instalirane, neophodno je da i naplaci budu odgovarajućih dimenzija. Ono čime se proizvođači automobila bore da bi održali efikasnost na visokom nivou je aerodinamička optimizacija samih naplataka.

Šta je na kraju, dobro ili loše?

Na početku teksta, konstatovali smo da se radi o jednom od besmislenijih trendova koji vladaju u automobilskoj industriji. Veći točkovi možda izgledaju bolje, omogućavaju primenu moćnijih kočnica, ali negativno utiču na kvalitet vožnje i upravljivost, skuplji su i smanjuju energetsku efikasnost.

Kada je kvalitet vožnje u pitanju, odgovor nije komplikovan. Naime, na manje naplatke se mogu instalirati gume višeg profila, što u zbiru daje isti prečnik točka, a viši bočni zid pneumatika doprinosi boljoj apsorpciji udaraca i trzaja. Što se tiče efekta na upravljivost, tu su stvari nešto suprotstavljenije, jer niži bočni profil donosi „tvrđu“ vožnju, a budući da veći točkovi obično podrazumevaju šire gume, kontaktna površina će biti veća. Međutim, veći točkovi i gume obično su veće mase od manjih, a neogibljena masa je neprijatelj dobre kontrole nad vozilom. Ipak, ovaj efekat će biti mnogo manje primetan kod nekog elektromobila od preko dve tone nego na limuzini od 1.500 kilograma ili sportskom automobilu s još par dodatnih stotina kilograma manje.

O dodatnim troškovima da ne govorimo. Jedan moj poznanik je to dobro iskusio kada je „nalegao“ na oštru ivicu zbog radova na putu svojim „bmw“-om. Po ceni jednog njegovog pneumatika, ja sam mogao da kupim dva za svoj automobil, i to premijum klase.

Dalje, tu je loš uticaj na potrošnju. Pri brzinama uobičajenim za vožnju na auto-putu, oko 60 odsto energije automobila se troši na suprotstavljanje otporu vazduha. Veći, širi točkovi stvaraju više turbulencije tokom okretanja od manjih, užih jedinica.

Ovaj efekat lako može da se uoči ako uporedimo isto vozilo u različitim paketima opreme. Primera radi, jedna limuzina iz D segmenta gubi devet odsto efikasnosti prelaskom s naplataka od 17 cola na one od 19. Slično je zabeleženo i u slučaju Toyote Prius, gde je potrošnja s 4,13 l/100 km skočila na 4,52 l/100 km. Lucid Air, možda najsofisticiraniji električni automobil današnjice, gubi oko 7,5 odsto dometa kada se umesto točkova od 19 cola instaliraju veći od 21 cola.

Međutim, ovaj trend se definitivno neće zaustaviti u skoro vreme. Setimo se (ne tako davnog) vremena kada su naplaci od 17 cola smatrani masivnim, a danas verovatno predstavljaju prosek. Šta nas čeka u budućnosti po ovom pitanju, videćemo, ali interesantno je videti kada će se ovaj trend zaustaviti, jer točkovi ne mogu da „rastu“ beskonačno.

Pavle Barta

Naslovna fotografija: Super Duper Big Wheels by Mike McGlothlen

Pavle Barta
Novinar s dugogodišnjim stažom u medijima koji se bave automobilskom industrijom, transportom na kopnu, vodi i vazduhu, auto-moto sportom i brojnim drugim pridruženim temama. Karijeru je započeo inicijalno u etabliranom štampanom izdanju ujedno postavši prvi urednik jedne automobilske internet stranice u Srbiji, da bi svoj profesionalni portfolio proširio na ulogu TV prezentera od 2013. godine.

Pogledajte još

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

PRATITE NAS

173FanovaLajkuj
1PratilacaZaprati

Poslednje objave